21. 06. 2016
Medijska pismenost u školama?
Medijska pismenost kao predmet treba da postane deo formalnog obrazovanja na svim nivoima, jer je danas medijska pismenost preuzela dobar deo funkcionalne pismenosti, i bez nje se jednostavno ne može, jedan je od zaključaka najopsežnije ankete koja je sprovedena u Srbiji o medijskoj pismenosti, koju su uradipi Filozofski faluktet u Nišu i Medija i reform centar Niš.
Nekad su roditelji opismenjavali decu, sada to sve više čine mediji, ocena je šefa Departmana za novinarstvo i komunikologiju Filozofskog fakulteta u Nišu profesora dr Vladete Radovića.
Srednjoškolci se, pokazalo je dalje istraživanje, najviše informišu preko interneta, čak 78 odsto njih.
Istraživanje je sprovedeno u 18 niških srednjih škola, sa 3.688 ispitanika. U istraživanju su učestvovali učenici, roditelji i profesori škola. Prema rečima koordinatora istraživanja, Nikole Stojanovića, istraživanje je trajalo tri meseca, a na pitanja o medijskoj pismenosti učestvovaloje 1687 maturanata, 1206 roditelja i 795 profesora, prenose Narodne novine iz Niša.
"Rezultati istraživanja pokazuju veliku potrebu za medijskim obrazovanjem i đaka i roditelja i sa tim mora da se počne što pre. Demokratski procesi zahtevaju medijski pismene ljude", zaključio je profesor Filozofskog fakulteta, dr Zoran Aracki, i dodao:
"U globalnoj medijskoj kulturi, stanovništvo mora da poseduje tri veštine kako bi bilo angažovano u skladu sa demokratskim procesima, kako ne bi bilo samo pasivni posmatrač. To su kritičko mišljenje, samoizražavanje i učestvovanje. Medijska pismenost obezbeđuje stanovništvu ove veštine, pomaže im da bolje razumeju politiku, učestvuju u javnom diskursu i, na kraju, da na izborima donesu ispravnu odliku potpuno i kvalitetno informisani".
Preko 55 odsto maturanata niških škola smatraju da su delimično informisani o aktuelnim dešavanjima u Srbiji i svetu. Gotovo njih 10 odsto, smatra da to za njihov život nije bitno ili da nisu uopšte informisani. Četvrtina ispitanika svakodnevno se informiše o tim događajima, jedan je od rezultata istraživanja. Srednjoškolci se, pokazalo je dalje istraživanje, najviše informišu preko interneta, čak 78 odsto njih. Dnevne novine i radio su sasvim malo zastupljeni u svakodnevnom informisanju.
Zanimljivo je da ispitanici, mada je uvreženo mišljenje drugačije, ne prate rijaliti emisije i samo 1, 3 odsto njih je navelo da prati ovakav sadržaj na medijima, dok je 79 odsto njih kazalo da ovi sadržaji nisu predmet njihovog interesovanja.
Među maturantima su najpopularnije serije i filmovi. Emisije edukativnog tipa i dokumnetarni programi zastupljeni su sa 20 odsto.
"Nekad su roditelji opismenjavali decu, sada to sve više čine mediji", ocenio je šef Departmana za novinarstvo i komunikologiju Filozofskog fakulteta u Nišu profesor dr Vladeta Radović, a prenose Narodne novine iz Niša.
"Za početak, u priči o medijskoj pismenosti, mediji mogu da nas podrže u inicijativi za uvođenje medijske pismenosoti u školske programe.
Mediji daju gotovu informaciju i ako ljudi nemaju tu sposobnost da iz tih informacija stvaraju sopstvene informacije, onda one postaju disfunkcionalne. U šumi informacija ta disfunkcionalnost se samo povećava".
Kada se radi o omiljenim medijskim ličnostima, sportisti predstavljaju najveći uzor, u 32, 5 odsto slučajeva, dok književnici predstavljaju uzor malom broju niških maturanata, 5, 74 odsto.
U eri interneta, fejsbuk je društvena mreža koja je najzastupljenija među ispitanicima. Među maturantima je najpopularniji instagram, a 49, 37 odsto ispitanika smatra da je povezivanje ljudi osnovna svrha društvenih mreža.
Za razliku od njih, roditelji i profesori ih vide kao način širenja informacija.
Kada se radi o kontroli medijskih sadržaja, 47, 1 odsto srednjoškolaca smatra da država treba da kontroliše taj sadržaj kako bi se zaustavio protok negativnih informacija. Veliki broj ispitanika smatra da su urednici medija odgovorni za način izveštavanja, a da publika u sasvim maloj meri može da utiče na to.
Na profesionalnost rada medija znatno je uticala njihova privatizacija što je mišljenje čak 57, 7 odsto ispitanika, dok 25 odsto njih smatra da je privatizacija dovela do demokratizacije medija i porasta verodostojnosti njihovog izveštavanja.
Profesori veruju da vlasnici medija odlučuju o načinu izveštavanja o aktuelnim događajima u društvu, a da je privatizacija dovela do smanjenja nivoa profesionalnosti.
Zabrinjavajući je podatak da ogromna većina ispitanika u nastavi nikada nije koristila nove medijske tehnologije, niti da ih profesori podstiču da ih koriste. Samo 29 odsto ispitanika smatra da je nastava u školama osavremenjena.