Predmet javne rasprave bili su nacrti 15 pravilnika iz domena zaštite maloletnika, o hitnom obaveštavanju javnosti o nestanku maloletnog lica, lista najvažnijih događaja, sprovođenje nagradnih takmičenja, akt o prenosu dozvole i promena vlasničke strukture, visini i načinu utvrđivanja naknade i naknade za pružanje usluga.

Predstavnici RAB SRBIJA Maja Rakovic i Ferenc Berček učestvovali su u diskusiji i izneli su predlog tehničkog rešenja vezan za ispunjavanje zakonske obaveze emitovanja srpskih muzičkih dela u programima radio stanica.

RAB SRBIJA će do 25. aprila, što je rok, dostaviti i pismenim putem ove predloge REM-u.

Inače, posebna pažnja je na javnoj raspravi bila usmerena baš na nacrtu pravilnika u delu o udelu srpskih muzičkih dela u dnevnom program, kao i na pravilnike o zaštiti ljudskih prava, obavezi PMU tokom izborne kampanje, dostupnosti programskog sadržaja osobama sa invaliditetom, uslovima i kriterijumi za izdavanje dozvola i odobrenja.   

Iz REM-a su danas saopštili i da među pravilnicima koji po prvi put definišu novu oblast iz domena audiovizuelnih medijskih usluga, izdvaja se Nacrt pravilnika o pružaocima usluga platformi za razmenu video sadržaja. 

Javnoj raspravi prisustvovali su i predstavnici pružalaca medijskih usluga, javnih medijskih servisa, organizacija za zaštitu autorskih i srodnih prava, udruženja koja okupljaju pružaoce medijskih usluga i novinare, kao i predstavnici međunarodnih organizacija i civilnog sektora.

Konačan tekst nacrta opštih akata biće objavljen 07. maja, a rok za dostavu predloga izmena pravilnika je 25. april.

Nagrade se dodeljuju u četiri kategorije:

- Zlatni, Srebrni i Bronzani VRABAC za najbolji radio džingl (identifikacini džingl),

- Zlatni, Srebrni i Bronzani VRABAC za najbolji pevani radio džingl (identifikacini džingl) ili pevanu radio reklamu,

- Zlatni, Srebrni i Bronzani VRABAC za najbolju radio reklamu do 20 sec,

- Zlatni, Srebrni i Bronzani VRABAC za najbolju radio reklamu do 40 sec.

Pravo učešća imaju sve radio stanice u Srbiji u svim kategorijama, kao i sve marketinške i kreativne agencije u katergorijama radio-reklame u trajanju do 20 i do 40 sekundi, kao i pevane radio reklame. Uslov je da su reklame i džinglovi nastali u poslednjih godinu dana.

Molimo vas da nam svoje predloge pošaljete na info@rabsrbija.com najkasnije do 20. maja, nakon čega će stručni žiri oceniti džinglove i reklame i odabrati pobednike.

Želimo vam puno sreće i uspeha!

Javna rasprava o nacrtu ovih opštih akata biće održana od 5. do 25. aprila, a u Beogradu, u formi okruglog stola, održaće se 18. aprila u Domu sindikata, Trg Nikole Pašića broj 5, II sprat, Kamena sala, u 11 časova.

Tekstovi nacrta svih 15 pravilnika REM-a objavljeni su danas na sajtu www.rem.rs i na portalu e-Uprava.

Primedbe, predlozi i sugestije dostavljaju se REM-u na e-mail: javna.rasprava@rem.rs ili poštom na adresu Regulatorno telo za elektronske medije, 11103 Beograd, Trg Nikole Pašića broj 5.

Konačan tekst nacrta opštih akata biće objavljen 07. maja 2024. godine.

REM je objavio nacrte sledećih pravilnika:

    1.Pravilnik o zaštiti ljudskih prava u oblasti pružanja medijskih usluga;

    2.Pravilnik o zaštiti prava maloletnika u oblasti pružanja medijskih usluga;

    3.Pravilnik o načinu izvršavanja obaveza pružalaca medijskih usluga tokom izborne kampanje;

    4.Pravilnik o dostupnosti programskih sadržaja osobama oštećenog sluha odnosno vida;

    5.Pravilnik o obaveznim merama pružalaca usluga platformi za razmenu video sadržaja;

    6.Pravilnik o načinu formiranja liste najvažnijih događaja od posebnog značaja za sve građane i ostvarivanja prava na pristup događajima od velikog interesa za javnost;

    7.Pravilnik o sprovođenju nagradnih takmičenja u oblasti pružanja medijskih usluga;

    8.Uputstvo o načinu primene odredaba Zakona o elektronskim medijima kojima se uređuje sopstvena produkcija;

    9.Pravilnik o postupku izdavanja saglasnosti na akt o prenosu dozvole za pružanje medijskih usluga i postupanju po prijavi promene vlasničke strukture;

    10.Pravilnik o obavezama i kriterijumima učešća evropskih audio-vizuelnih dela i udela srpskih muzičkih dela u programima pružalaca medijskih usluga;

    11.Pravilnik o visini, izmeni visine i načinu obračuna naknade za pružanje medijske usluge;

    12.Pravilnik o hitnom obaveštavanju javnosti o nestanku maloletnog lica;

    13.Pravilnik o uslovima i kriterijumima za izdavanje dozvole za pružanje medijske usluge;

    14.Pravilnik o uslovima i kriterijumu za izdavanje odobrenja za pružanje medijske usluge na zahtev;

    15.Pravilnik o visini, izmeni visine i načinu obračunavanja naknade za pružanje usluga iz nadležnosti Regulatornog tela za elektronske medije.

Radio Hub čini 6 FM radija (bravo!, Antena, Enter Zagreb, TOP radio, Extra FM i Happy FM), 3 DAB+ radija, 22 e-radija, 23 kanala na Radioplayer-u, 2 TV kanala (bravo! i Extra), 3 agencije i 1 udruženje.

Uz prezentacije i zanimljive i konstruktivne razgovore sa Anitom Šulentić (predsednicom Institura radijske industrije), Dariom Antunovićem (direktorom Enter Zagreb, potpredsednik Hrvatskog radijskog foruma) i Ivanom Jurkovićem (programskim direktorom Extra FM) napravljeni su planovi za buduću saradnju.

 (Rakovic i Babogredac)

Narednog dana održan je još jedan prijateljski sastanak sa Želimirom Babogredcem, direktorom Croatia Records-a i susret sa Sašom Lozarom (radijskim voditeljem i pevačem).

 (Rakovic i Lozar)

Umesto tri konkursa ukupne vrednosti 90 miliona dinara, ove godine je pokrajinski sekretarijat raspisao dva ali iste vrednosti, pojasnio je mr Dragan Traparić, pomoćnik pokrajinskog sekretara za javno informisanje.

Medijski sadržaji za osetljive grupe sada su deo ,,velikog" konkursa, tako da je konkurs za sufinansiranje medijskih projekata uvećan za 10 miliona i iznosi 80 miliona dinara. Za unapređenje profesionalnih standarda je, kao i prošle godine, opredeljeno 10 miliona dinara.

Od ove godine, svi organi koji raspisuju medijske konkurse, ali i svi učesnici na istim dužni su da rade i poštuju nove medijske zakone i nov Pravilnik o sufinansiranju projekata u oblasti javnog informisanja.

 (Mr Dragan Traparić) 

- Izazov će biti i za organe koji raspisuju konkurse i za same učesnike medijskih konkursa. Međutim,, i pored velikog broja pitanja i nedoumica  s obe strane, očekujem kvalitetnije medijske sadržaje koji će doprineti boljem informisanju građana. Moram da kažem, kada govorimo o novim zakonima i pravilniku, da dok se ne formira jedinstven informacioni sistem postoji bojazan da će pojedine lokalne samouprave različito bodovati kandidate za članove medijskih komisija, ali svaka lokalna samouprava je odgovorna za bodovanje istih. S druge strane, kada govorimo o bodovanju projekata, veliki broj bodova se na primer odnosi i na trajanje samog medija što na neki način može da pravi razliku između ,,velikih“ i ,,malih“ medija. Ne smatram da broj zaposlenih ili godine postojanja direkto utiču na kvalitet medijskog sadržaja – izjavio je mr Dragan Traparić, pomoćnik pokrajinskog sekretara za informisanja i pozvao medije i produkcije da se jave na konkurs.  

Kada je reč o nadležnom ministrstvu, raspisano je devet konkursa i to: za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja za radio, televiziju, internet, štampane medije i servise novinskih agencija, elektronske medije čiji izdavači imaju sedište na teritoriji Kosova i Metohije, za sadržaj namenjen osobama sa invaliditetom, za projekte za unapređivanje profesionalnih i etičkih standarda, za proizvodnju medijskih sadržaja na jezicima nacionalnih manjina i konkurs sufinansiranje proizvodnje medijskih sadržaja namenjenih pripadnicima srpskog naroda u zemljama regiona.

Za sufinansiranje projekata elektronskih medija čiji izdavači imaju sedište na teritoriji KiM ove godine je izdvojeno 20 miliona dinara, dok je prošle godine bilo izdvojeno 10 miliona.

Dok je prošle godine za medijske sadržaje na jezicima nacionalnih manjina izdvojen 41 milion dinara, ove godine je 49.2 miliona dinara. Za proizvodnju sadržaja namenjenih osobama sa invaliditetom, ove godine je izdvojeno 18 miliona dinara, a prošle godine je bilo 15 miliona dinara. Za projekte namenjene pripadnicima srpskog naroda u zemljama regiona ove godine je opredeljeno 34.8 miliona dinara, dok je prošle godine bilo izdvojeno 31 milion dinara.

Za štampane medije, novinske agencije, radio, televiziju, internet i stručne skupove izdvojena su sredstva na nivou prošlogodišnjih i iznose: za televiziju 75 miliona dinara, štampane medije i servise novinskih agencija 42 miliona, za radio 34 miliona dinara, za internet 34 miliona dinara i za stručne skupove 30 miliona dinara.

Na kraju, da kažemo da je rok za podnošenje projekata na konkurse nadležnog ministarstva 30. mart, dok je pokrajinski organ dao rok 1. april. Za prijavu članova za rad u stručnim komisija u oba organa rok je 20. mart.

(Foto: sajt Pokrajinskog sekretarijata za informisanje)

I mi ga proslavljamo svi zajedno na našim radio stanicama, sa našim slušaocima i trudimo se da i njima učinimo ovaj dan posebnim.

Danas će sve radio stanice članice RAB SRBIJA emitovati džingl u kojem podsećamo slušaoce da je radio prijatelj koji je sa njima u svakom trenutku već 100 godina.

 Maja Rakovic

Osim svojim slušaocima radio je veliki prijatelj muzičkim stvaraocima. I upravo to je ono što mi ove godine želimo da istaknemo – tu neraskidivu vezu koja postoji između radija i muzičkih umetnika koji svi kažu da je radio nezamenljiv u njihovim karijerama.

Upravo zato smo ove godine pozvali našu pop pevačicu Tijanu Bogićević da baš na Svetski dan radija i ona uz čestitku pokloni svim radio stanicama svoju novu pesmu.

Poslušajte Tijaninu novu pesmu i našu čestitku, uz koje vam RAB SRBIJA želi srećan Svetski dan radija!

Tijana Bogicevic - Kad Odem.mp3

Svetski dan radija - Jingle.mp3

Doprinos Nikole Tesle razvoju radija je malo poznat jer se do 1943. godine smatralo da su njegovi nacrti za dizajn radija ustvari kopija Markonijevih. Međutim, dokazano je da je on još 1892. godine napravio nacrt za prvi radio! Ali i pored toga, Giljermo Markoni se smatra "ocem radija" jer je 1896. godine obavio prvi radio prenos, koji međutim nije slao glas već radio-signale. Ne treba zaboraviti ni Nemca Hajnrih Herz koji je otkrio elektromagnetni talas. Svakako prvi eksperimenti sa prenosom glasa su počeli tek posle 1900. godine.

Radio je i dalje najdinamičniji, najbrži i najinteraktivniji medij koji postoji, koji se adaptira promenama u 21. veku i nudi nove načine interakcije i komunikacije.  

Radio koristi oko 95% svetskog stanovništva jer tehnologija koju zahteva je pristupačnija i jednostavnija, pa radio prenosi mogu dosegnuti i do najudaljenijih zajednica. Prema istraživanjima čak 75% domaćinstava u zemljama u razvoju poseduje bar jedan radio prijemnik. Na globalnom nivou, radio ostaje najšire konzumiran medij.

Radio od osnivanja nastavlja da bude jedan od medija kome se najviše veruje i koji je najkorišćeniji medij na svetu, i to je podatak različitih međunarodnih izveštaja.

Svetski dan radija, Udruženje radio-stanica RAB SRBIJA i ove godine obeležava velikom promocijom radija kao medija. Preko 165 članica ovog udruženja danas u svojim programima puštaće specijalni džingl.  Takođe, pop pevačica Tijana Bogićević uputila je audio čestitku, a baš danas će da nam daruje novu pesmu ,,Kad odem”, u sklopu proslave Svetskog dana radija. Na taj način još jednom želi da istakne veliki značaj radio stanica u karijerama muzičara. 

RAB SRBIJA je starija od Svetskog dana radija što znači da ovo najveće radijsko udruženje u zemlji obeležava Svetski dan radija od samog uspostavnjanja ovog datuma za Svetskog dana radija.

RAB SRBIJA od svog osnivanja radi na stalnoj promociji radija kao medija, ali i na edukaciji svojih članova

Na kraju, podsećanje da je RAB SRBIJA ponosni partner Radiodays Europe, koji će ove godine biti održani u martu u Berlinu.

Srećan nam Svetski dan radija!

- 12. februara 2024. godine u Nišu u Vojnom domu;

- 13. februara 2024. godine u Kragujevcu u svečanoj sali Rektorata,

- 19. februara 2024. godine u Novom Sadu u velikoj sali gradske skupštine i 

- 20. februara 2024. godine u Beogradu u prostorijama Nacionalne akademije za javnu upravu.

Zainteresovani se mogu prijaviti lično putem sledećeg linka: https://forms.office.com/e/YHVjHtCeF9

Ukoliko je više lica iz istog medija zainteresovano da prisustvuje obuci, neophodno je da svako lice lično popuni formular. Radi lakšeg prikupljanja i obrade podataka, neophodno je prijavu popuniti ćiriličnim pismom, navodi nadležno ministarstvo.

Ranije ove nedelje ministar informisanja i telekomunikacija Mihailo Jovanović izjavio je da će jedinstveni informacioni sistem za sprovođenje i praćenje sufinansiranja projekata biti pokrenut 1. januara 2025. godine.

- Projektno sufinansiranje je najviše unapređeni deo novog Zakona o javnom informisanju i medijima. Zakonom su precizirane obaveze u vezi raspisivanja konkursa, kao i rok u kom se projekti moraju realizovati. Nastojali smo da novim Pravilnikom što bolje uredimo ovu oblast i otklonimo nedostatke uočene tokom decenije sprovođenja projektnog sufinansiranja, a da ceo postupak, odnosno svi akti nastali u postupku sprovođenja konkursa budu dostupni javnosti, vodeći računa pre svega o ostvarivanju javnog interesa u oblasti javnog informisanja. U skladu sa Zakonom, radi objedinjavanja svih relevantnih informacija i unapređenja transparentnosti realizacije, Ministarstvo informisanja i telekomunikacija će uspostaviti Jedinstveni informacioni sistem za sprovođenje i praćenje sufinansiranja projekata od 1. januara 2025. godine“, rekao je ministar Jovanović i podsetio da je Zakon o javnom informisanju i medijima donet 27.oktobra 2023. godine, a na snagu je stupio 4. novembra - izjavio je Jovanović.

Ministar Jovanović je izjavio i da se novim Pravilnikom bliže uređuje sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja, u skladu sa članom 15. Zakona o javnom informisanju i medijima. Takođe, Pravilnikom je uređen izgled i sadržina obrasca za podnošenje projekata, kriterijumi za ocenu projekata, izgled i sadržina obrasca za podnošenje prijave za člana komisije, kriterijumi za bodovanje prijava za članove komisija, način rada i odlučivanja konkursne komisije, kriterijumi za internu i eksternu evaluaciju podržanih projekata, obaveza zaštite poslovne tajne i autorskog prava korisnika sredstava, kao i druga pitanja od značaja za sprovođenje konkursa u oblasti javnog informisanja, navodi se u saopštenju ministarstva.

Tokom Sales summit-a biće reči o detaljima koji čine razliku između uspešne i neuspešne kampanje, analize učinkovitosti radijske reklame u odnosnu na druge medije, novim idejama i najboljim primerima dobre prakse koji se čuju u evropskom etru. Namera je organizatora da ukaže na korišćenje alata i tehnika koje mogu da optimizuju audio kampanje kako bi donele bolju zaradu i unapredili radijski biznis.

Za ljubitelje podkasta, Radiodays Europe u Minhenu biće prilika da iz prve ruke saznaju više o tehnici upravljanja svojim podkastom korišćenjem DW MethodKit Cards.

U četiri programske celine, koje će se paralelno odvijati, iskustva, ideje i perspektive za budućnost će, pored još 60 predavača, podeliti Paula Szuchman, direktorka audio izdanja Njujork Tajmsa, Alexis Karakastanis menadžer za digitalni audio grčkog Audiomax-a, ekspert za VI  Lars Bastholm koji ima tri kanska granprija za kreativnost i glavni urednik BBC1 radija Aled Haydn Jones.

Učesnici konferencije  Radiodays Europe će prve večeri  imati priliku za zabavu u prostoru čuvene pivnice Augustiner Stammhaus, dok će u ponedeljak 18. marta, radijska noć biti održana u muzejskom prostoru pod nazivom Forum der Zukunft & Blitz Club.

Za članove RAB Srbija do 17. februara 2024. godine omogućena je registracija uz promo koda.
Više o programu Radiodays Europe saznajte ovde.

Reprezentativno medijsko udruženje i samoregulatorno telo RAB SRBIJA danas okuplja čak 169 radio-stanica iz naše zemlje, organizuje dva puta godišnje Radio-dane na kojima učestvuju najeminentniji predavači iz zemlje i sveta, svake godine dodeljuje nagradu VRABAC za najbolje radijske reklame i džinglove, kao i godišnje priznanje “Radijski prijatelj godine”. Članovi RAB SRBIJA učestvovali su u izradi medijskih zakona i propisa, članovi su državnih radnih tela.  

Predsednica RAB SRBIJA Maja Rakovic nije skrivala ponos i sreću što se od osnivanja nalazi na čelu ovog medijskog udruženja koje, prema rečima samih članica, svi doživljavaju kao porodicu.

- To jedinstvo, prijateljstvo ali i posvećenost poslu veliki je deo naše snage i uspeha. S ponosom danas gledam na sve uspehe i pobede tokom ovih 15 godina postojanja. U RAB SRBIJA je danas čak 169 radio-stanica koje konstantno rade na kvalitetu svojih  programa.  Mi smo jedna porodica i jedni druge ćemo uvek podržavati – izjavila je Maja Rakovic. 

Ona je sve podsetila na doba korone, kada su radio-stanice preko noći ostale bez reklama.

- Odlučili smo te 2020. godine da napravimo onlajn Radio-dane i to su bili prvi u svetu onlajn Radio dani koji su održani. Na tim Radio-danima smo kao predavače imali stručnjake za krizni marketing iz celog sveta. Naučili su nas na koji način da prevaziđemo krizu i već sledećeg meseca smo počeli da vraćamo klijente – podsetila je Maja Rakovic.

 (Maja Rakovic, predsednica RAB SRBIJA)

Na svečanosti su juče uručene nagrade – “Radijski prijatelj godine” dr Katarini Tomašević, pomoćnici ministra kulture i informisanja, kao i posebne zlatne povelje za radio-stanice i pojedince koji su u RAB SRBIJA od osnivanja ovog medijskog udruženja i koje su kreativnošću, posvećenošću i trudom dale veliki doprinos radu RAB  SRBIJA i radio – industriji.

Nagrade su dobile radio-stanice: Naxi radio iz Beograda, Tempo Naxi radio iz Zaječara, Radio Signal iz Novog Sada, Naxi radio 016 iz Leskovca, Radio Stari grad iz Kragujevca, Radio Luna iz Užica, Naxi Banker radio iz Niša, Radio San iz Užica, Naxi Plus radio iz Pirota, Radio Fruška Gora, Radio AS FM iz Novog Sada, OK Naxi radio iz Vranja, Naxi Activ radio iz Bečeja, Naxi Planeta radio iz Novog Sada, Zlatiborski radio 106 iz Kosjerića, kao i pojedinci Radojica Mali iz Bele Crkve i Ivana Jordović, koordinator RAB SRBIJA.

Na proslavi rođendana RAB SRBIJA nastupao je Taboo bend i pevač Milan Bujaković.

Tim povodom biće dodeljene i specijalne nagrade “Zlatni član RAB SRBIJA” za 15 radio-stanica koje su u RAB SRBIJA od osnivanja i koje su svojom kreativnošću, posvećenošću i trudom dale veliki doprinos radu RAB  SRBIJA i radiju u Srbiji.

Ovom prilikom biće dodeljena i nagrada ,,Radijski prijatelj godine” koje udruženje dodelju od 2020. godine pojedincu koji svojim radom i angažovanjem doprinosi osnaživanju radijske industrije naše zemlje i regiona.

Ovo laskavo priznanje za 2023. godinu će predsednica RAB SRBIJA Maja Rakovic uručiti dr Katarini Tomašević, pomoćnici ministra za informisanje i telekomunikacije. 

U obrazloženju ove odluke navedeno je ,,da je dr Katarina Tomašević dala veliku podršku radiju kao mediju prilikom izrade medijskih zakona tokom 2023. godine”.

Ovo priznanje do sada su dobili: novinar i pisac Miloš Rajković, medijski konsultant u Brand Media Consulting Tomislav Jakobović, direktorka RTV Pančevo Tanja Cuk i koordinatorka Sektora za elektronske komunikacije RATEL-a Natalija Varagić.

Obuke za novinare, voditelje i urednike sa regionalnih i lokalnih radio-stanica održane su dva vikenda u hotelu Mir na Zlatiboru.

Obuci koja je održana od 17. do 19. novembra prisustvovali su predstavnici radio-stanica iz Niša, Bele Crkve, Vranja, Paraćina, Beograda, Užica, Jagodine, Trgovišta i Ćuprije, a obuci koja je organizovana od 24. do 26. novembra su prisustvovali predstavnici radio-stanica iz Subotice, Bačke Palanke, Smedereva, Novog Pazara, Užica, Rume i Čačka.  

Oba vikenda predavači su bile novinarke i urednice sa višegodošnjim iskustvom Tanja Jordović i Marina Dimitrić.

Neke od tema njihovih opredavanja bile su: ,,Etika, senzacionalizam i osnovi novinarsta”, ,,Zakonske regulative”, ,,Novinarstvo od profesionalizma do komercijalizacije”, a obuke su  završene radionicom za polaznike.

- Pored sjajnog predavanja Tanje Jordović i njenih brojnih primera iz bogate i dugogodišnje novinrske karijere, najveću pažnju, priznajem na moje iznenađenje, privuklo je predavanje o zakonskoj regulativi. Pomislila sam da će im možda biti suvoparno, ali su svi bili zahvalni na podsećanju na zakonske odredbe kada je reč o izveštavanju. Znate, pored Kodeksa novinara Srbije, posredno i neposredno ova tema je regulisana i na više mesta. Tako sam se dotakla Zakona o javnom informisanju i upotrebi inicijala, pretpostavke nevinosti, ali i dostojanstva ličnosti. Podsetila sam i na dva pravilnika: Pravilnik o zaštiti prava maloletnika u oblasti pružanja medisjkih usluga i Pravilnik o zaštiti ljudskih prava u oblasti pružanja medijske usluge. Takođe, na mojim predavanjim bilo je reči o GDPR-u i njenim kaznenim odredbama u EU, a podsetila sam kolege i na Zakon o oglašavanju i obavezama koje iz njega proističu kada je reč o radijskom oglašavanju. Sve kolege su aktivno učestvovale u obuci i veoma mi je drago što smo imali grupe koje brane ovaj poziv i razumeju značaj dobrog i kvalitetnog informisanja – izjavila je Marina Dimitrić.     

Cilj obuka je bio da voditeljima, novinarima i urednicima sa regionalnih i lokalnih radio-stanica predavači pomognu u pripremi i realiziji kvalitetnog radijski programa, sa svim najvažnijim vestima za slušaoce, ali i da u obilju različitih, često i neproverenih informacija, odaberu one relevantne, i da osmisle dobre i nesenzacionalističke naslove na svojim portalima.

Udruženje RAB Srbija je na Konkursu za sufinansiranje projekata organizovanja i učešća na stručnim, naučnim i prigodnim skupovima kao i unapređivanja profesionalnih i etičkih standarda u oblasti javnog informisanja u 2023. godini Ministarstva informisanja i telekomunikacija dobilo sredstva za organizovanje dve obuke "Bez senzacionalizma".

Predavači su bile novinarke i urednice sa višegodošnjim iskustvom Tanja Jordović i Marina Dimitrić.

Neke od tema obuke su bile: Etika, senzacionalizam i osnovi novinarsta, zakonske regulative,  novinarstvo od profesionalizma do komercijalizacije, uz brojne primere, a obuka je završena radionicom za polaznike.

Cilj obuka je da voditeljima, novinarima i urednicima sa regionalnih i lokalnih radio-stanica predavači pomognu u pripremi i realiziji kvalitetnog radijski programa sa svim najvažnijim vestima za slušaoce, kao i kako da u obilju različitih, često i neproverenih informacija, odaberu one relevantne.

Udruženje RAB Srbija je na Konkursu za sufinansiranje projekata organizovanja i učešća na stručnim, naučnim i prigodnim skupovima kao i unapređivanja profesionalnih i etičkih standarda u oblasti javnog informisanja u 2023. godini Ministarstva informisanja i telekomunikacija dobilo sredstva za organizovanje dve obuke "Bez senzacionalizma".

Predavači su bile novinarke i urednice sa višegodošnjim iskustvom Tanja Jordović i Marina Dimitrić.

Neke od tema obuke su bile: Etika, senzacionalizam i osnovi novinarsta, zakonske regulative,  novinarstvo od profesionalizma do komercijalizacije, uz brojne primere, a obuka je završena radionicom za polaznike.

   (Tanja Jordović)

Cilj obuka je da voditeljima, novinarima i urednicima sa regionalnih i lokalnih radio-stanica predavači pomognu u pripremi i realiziji kvalitetnog radijski programa sa svim najvažnijim vestima za slušaoce, kao i kako da u obilju različitih, često i neproverenih informacija, odaberu one relevantne.

 (Marina Dimitrić)

Obuka za drugu grupu polaznika biće održana narednog vikenda, od 24. do 26. novembra na Zlatiboru.  

Udruženje RAB Srbija je na Konkursu za sufinansiranje projekata organizovanja i učešća na stručnim, naučnim i prigodnim skupovima kao i unapređivanja profesionalnih i etičkih standarda u oblasti javnog informisanja u 2023. godini Ministarstva informisanja i telekomunikacija dobilo sredstva za organizovanje dve obuke "Bez senzacionalizma".

Cilj obuka je da voditeljima, novinarima i urednicima regionalnih i lokalnih radio-stanica pomognemo da nauče kako da pripreme i realizuju kvalitetan radijski program sa svim najvažnijim informacijama za slušaoce, kako da u obilju različitih neproverenih informacija odaberu one relevantne.

Prva obuka je planirana od 17. do 19. novembra, a druga će biti od 24. do 26. novembra.

Obuke će biti organizovane u hotelu ,,Mir” na Zlatiboru.

Obuke će imati teorijski i praktičan deo, kao i puno dobrih i loših primera iz prakse.

Predavači će biti novinarke i urednice informativnih redakcija sa višegodišnjim iskustvom Tanja Jordović i Marina Dimitrić.

Biće reči o senzacionalizmu u mediji, zakonskoj regulativi, komercijalizaciji medija, medijskoj pismenosti i drugo.

U obrazloženju odluke stoji da je dr Katarina Tomašević dala veliku podršku radiju kao mediju tokom rada na izradi medijskih zakona.

,,Zbog velike podrške radiju i ogromnog angažovanja na izradi medijskih zakona, jednoglasno je odlučeno da ovogodišnji dobitnik priznanja ,,Radijski prijatelj godine” bude dr Katarina Tomašević, pomoćnica ministra za informisanje i telekomunikacije. Uverili smo se u njenu veliku podršku radiju u svakom trenuntku i želju da zajedno doprinesemo tome da radio industrija u Srbiji napreduje i unapređuje se" - navedeno je u obrazloženju. 
(predsednica RAB SRBIJA Maja Rakovic i dr Katarina Tomašević)

Na sednici Skupštine RAB SRBIJA, koja je održana 31. oktobra, poslednjeg dana jesenjih Radio-dana je jednoglasno prihvaćen predlog da dr Katarina Tomašević dobije godišnje priznanje ,,Radijski prijatelj godine" koje dodeljuje Udruženje radio-stanica i samoregulativno telo RAB SRBIJA.

RAB SRBIJA svake godine dodeljuje nagradu ,,Radijski prijatelj godine" pojedincu koji svojim radom i angažovanjem doprinosi osnaživanju radijske industrije naše zemlje i regiona.

Otvarajući skup, dr Katarina Tomašević, pomoćnica ministra informisanja i telekomunikacija izrazila je veliku zahvalnost svim članicama RAB SRBIJA što su se uključili u sistem "Pronađi me“ i audio-tehničkim rešenjem pomogli ovu nacionalnu kampanju za pronalaženje nestale dece.

Govoreći o radiju, podsetila je da se kroz istoriju pokazao kao naprilagodljiviji medij. Na samom početku oslanjao se isključivo na glas, pa je potom prošao dug razvojni put da bi danas koristio sve raspoložive platforme poput onlajn striminga, podkasta i društevnih mreža.

-  Ovakvim stručnim skupom kao što su Radio-dani RAB SRBIJA i ovakvom agendom vi razrešavate mnoge dileme i podstičete i vaše kolege ali i nas iz nadležnog ministarstva na nove pravce razmišljanja kada je o radiju reč. Posebnio me raduje što je ovo udruženje RAB SRBIJA od svog osnivanja posvećeno unapređenju profesionalnih standarda. Ovde su se postavila pitanja o budućnosti radija, a posebno mi se dopada što svi u udruženju RAB SRBIJA imaju viziju te budućnosti. Vi imate potpunio jasne ideje, ostvarene vizije, određen pravac kuda i kako ići dalje i kako se unapređuje radio-industrija u našoj zemlji – izjavila je dr Katarina Tomašević.

Predsednica RAB SRBIJA Maja Rakovic podsetila je na značaj udruženja koji je posebno došao do izražaja prilikom nedavno održanih javnih rasprava u više gradova Srbije, u kojima su aktivno učestvovali članovi RAB SRBIJA i kada su dostavili svoje predloge za izmenu medijskih zakona.

- Sve ove godine mi radimo na unapređenju radija kao medija i radio-industrije u našoj zemlji. Iza nas je naporan period jer smo aktivno učestvovali u pisanju medijskih zakona kako bi bili bolji za radio kao medij Mnogi me kao predsednicu RAB SRBIJA pitaju u čemu je tajna naše istrajnosti... S ponosom odgovaram da među nama nema konkurencije i da se od osnivanja borimo za sve naše stanice. Mi učimo jedni od drugih jer želimo da imamo najslušanije radio-stanice i u tome smo uspeli. Danas radio krupnim koracima ide napred u treću radijsku revoluciju, kada se radio postavlja na digitalne platforme i mobilne aplikacije – istakla je Maja Rakovic. 

Prvi panel bio je posvećen novim medijskim zakonima, a govornici su bili dr Katarina Tomašević (pomoćnica ministra zadužena za elektronske komunikacije i poštanski saobraćaj u Ministarstvu informisanja i telekomunikacija), Maja Rakovic (predsednica RAB SRBIJA), advokat i medijski stručnjak Stevan Pajović i advokat Đorđe Kujović. 

Drugi panel imao je naziv "Podkast – nova revolucija radija“, a panelisti su bili: Darko Buković (osnivač/glavni urednik podkasta Poslovni FM iz Hrvatske), Maša Golubić (programska direktorka Radija bravo! iz Hrvatske), Robert Čoban (vlasnik i direktor Color Press Group iz Srbije) i Nikola Kovačević (general manager beogradskog NAXI radija).

Bojan Milosavljević, projektni menadžer Deska Kreativna Evropa održao je prezentaciju programa Kreativna Evropa, a Maša Golubić govorila je o dečijem "bravo!” radiju.

Saradnik brojnih radio-stanica Tomislav Jakobović (Brand Media Consulting) pričao je o govornim segmentima, a Goranka Jednak Maksimović, ambasodorka Radiodays Europe o veštačkoj inteligenciji.

Predavanje "DAB u službi radija“ održao je Ivan Jurković, programski direktor Extra FM radija iz Hrvatske, radija koji je organizovao svih pet koncerata Aleksandre Prijović u Areni Zagreb.

Poslednjeg dana, Zoran Dovečer, direktor firme Smart City održao je prezentaciju radijskih i televizijskih softvera.

Specijalan gost 26. Radio dana bila je devojčica Jelena Vujošević iz Ježevice, koja je prilikom nedavnog uručenja priznanja Udruženju RAB SRBIJA od strane poverenice za zaštitu ravnopravnosti Brankice Janković, izrazila želju da prisustvuje Radio danima i da jednog dana radi na radiju.    

Radio ne može bez muzike, pa su se tako prvo veče Radio-dana predstavili umetnici  Boris Režak i Adi Šoše, drugo veče su nastupali Saša Lozar, Marko Vukes, Milan Bujaković i Čipi iz Osvajača. Obe večeri nastupio je Shazam Band.   

Bogata agenda 26. Radio-dana donosi dva panela, četiri predavanja i dve prezentacije, a skup će svečano otvoriti dr Katarina Tomašević, pomoćnica ministra informisanja i telekomunikacija i Maja Rakovic, predsednica RAB Srbija.

Prvi panel biće posvećen novim medijskim zakonima koji su ove nedelje usvojeni, a govornici će biti dr Katarina Tomašević (pomoćnica ministra zadužena za elektronske komunikacije i poštanski saobraćaj u Ministarstvu informisanja i telekomunikacija), Maja Rakovic (predsednica RAB SRBIJA) i advokati i medijski stručnjaci Stevan Pajović i Đorđe Kujović.

Drugi panel ima aktuelnu temu ,,Podkast – nova revolucija radija“, a panelisti će biti: Darko Buković (osnivač/glavni urednik podkasta Poslovni FM iz Hrvatske), Maša Golubić (programska direktorka Radija bravo! iz Hrvatske), Robert Čoban (vlasnik i direktor Color Press Group iz Srbije ) i Nikola Kovačević (general manager beogradskog NAXI radija).

Bojan Milosavljević, projektni menadžer Deska Kreativna Evropa održaće prezentaciju programa Kreativna Evropa – međusektorska saradnja.

Predavanje ,,DAB u službi radija“ održaće Ivan Jurković, programski direktor Extra FM radija iz Hrvatske.

Maša Golubić sa bravo! radija održaće predavanje ,,Dečiji radio“, a Tomislav Jakobović, konsultant, Brand Media Consulting - Content je sve.

Goranka Jednak Maksimović, ambasodorka Radiodays Europe imaće predavanje ,,AI u našem radiju: dobro društvo ili nepoželjan gost“.

Poslednjeg dana, Zoran Dovečer, direktor firme Smart City održaće prezentaciju softvera za primenu u radiju i televiziji.

Radio-dani će tradicionalno biti zatvoreni sednicom Skupštine članica RAB SRBIJA.

Radio ne može bez muzike, pa će tako prvo veče posetioce Radio-dana zabavljati pevači Boris Režak i Adi Šoše, drugo veče će nastupati Saša Lozar, Marko Vukes i Milan Bujaković. Obe večeri će svirati Shazam Band.   

Donošenje ovih zakona važan je korak ka daljem unapređivanju medijske scene u Srbiji, kao i daljoj implementaciji Strategije razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji za period 2020 – 2025. godine, navodi se u saopštenju nadležnog ministarstva.

Ministarstvo informisanja i telekomunikacija još jednom se zahvaljuje svima koji su učestvovali u izradi ova dva zakona – medijskim i novinarskim udruženjima: NUNS-u, UNS-u, Nezavisnom društvu novinara Vojvodine, Asocijaciji medija, Asocijaciji onlajn medija, ANEM-u, Udruženjima RAB Srbija, SINOS i Lokal pres, kao i međunarodnim partnerima – Delegaciji Evropske unije u Srbiji, Misiji OEBS-a u Srbiji, Ambasadi Kraljevine Norveške i Fondaciji Konrad Adenauer.

Ministarstvo će nastaviti da održava dijalog između sindikata, medija i medijskih i novinarskih udruženja, radi što bolje primene i implementacije Medijske strategije u Republici Srbiji.

Zakonom o javnom informisanju i medijima, potpunije je definisan javni interes u oblasti javnog informisanja i detaljno uređen postupak projektnog sufinansiranja, kao i bliže uređen rad izdavača medija čiji su osnivači saveti nacionalnih manjina.  

Predviđeno je i uspostavljanje Jedinstvenog informacionog sistema za sprovođenje i praćenje sufinansiranja projekata u oblasti javnog informisanja, što će uticati na transparentnost ovog procesa. Pored postojećeg Registra medija, predlogom zakona ustanovljava se i Evidencija proizvođača medijskih sadržaja. Takođe, u zakonu je po prvi put definisano i samoregulatorno telo Savet za štampu.

Takođe, Zakonom o javnom informisanju i medijima pruža se i radnopravna zaštita novinarima, u skladu sa propisima iz oblasti radnog prava, a kojom se pojačava osnov za zaštitu profesionalnog novinarskog integriteta od zloupotreba zakona i šikaniranja, u cilju sprečavanja slobode javnog informisanja.

Zakon o elektronskim medijima, pored harmonizacije sa revidiranom Direktivom o audiovizuelno-medijskim uslugama iz 2018. godine i ispunjenosti pretpristupnih obaveza iz poglavlja 10, stvara preduslove za postizanje veće nezavisnosti i profesionalnosti Regulatornog tela za elektronske medije (REM), a time i boljeg regulisanja tržišta elektronskih medija. Ojačana je organizaciona, funkcionalna i finansijska nezavisnost Regulatornog tela za elektronske medije, unapređena njegova profesionalnost, kao i odgovornost prema javnosti. Uspostavljeni su novi organi: Savet - organ odlučivanja, i direktor - organ zastupanja, kao i određeni jasni kriterijumi za izbor članova Saveta koji su dosta pooštreni u odnosu na pređašnji zakon, saopšteno je danas iz ministarstva.

Hitno obaveštavanje podrazumeva slanje poruke o nestanku deteta sa svim relevantnim informacijama i to putem TV i radio programa. Osim preko medija, obaveštenja o nestaloj deci biće deljena građanima i putem SMS poruka, kao i na aerodromu „Nikola Tesla“. Obaveštenja će biti vidljiva i na svim autobuskim i železničkim stanicama koje imaju tehničku mogućnost emitovanja ovakvih poruka.

Kada su u pitanju mediji, pravnilnik REM-a predviđa da oni po prijemu obaveštenja o nestalom detetu, isto emituju bez odlaganja i izmene. U narednih osam sati u obavezi su da obaveštenje emituju na pola sata, a nakon toga na sat vremena. Obaveza prestaje nakon 48 sati.

Sistem „Pronađi me“ zvanično je pustio u rad predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, a kojim je prvi put, iz Komandno-operativnog centra MUP-a, poslata poruka građanima o pokretanju sistema.